Naslov sa tačkom.

Ovo nikad nije bio SAMO beauty ILI fashion ILI travel blog i slično.

JA nikad nisam bila isključiva.

Blog nikad neće spadati u samo jednu kategoriju.

Pišem jer mi se piše. I pisaću...

Poraze doživljavamo različito. Ljudi su različiti, ne misle i ne rade svi isto i ne slažu se svi sa svim.

I to je OK, to je valjda ono što nas čini tako kompleksnim, a Boga mi i konfliktnim društvom.

Ja sam sebi u isto vrijeme najveći poraz i uspjeh. Muči me ovo ili ono ali ono što me najviše brine, nervira i diže tlak sa normalnog 100/60 na 160/120 je neprihvatanje drugog i drugačijeg a naročito nedajbože diskriminacija na osnovu toga...

Ljudi imaju potrebu za ogovaranjem i ljubomorom, ne znam je l' naučno dokazano ali svima kao da je urođeno prokomentarisati nešto drugačije nego kako smo navikli. I to je OK sve dok ti ne ugrožavaš drugu, treću ili petu osobu. OK je i kad komentarišeš nešto urađeno jer svako bi trebao da stoji iza svojih postupaka. Nije OK kad izmišljaš priče jer ti dosadno ili kad nekom želiš zlo.

Nije OK ne stati iza svojih riječi. 

Ili, što bi rekla jedna moja drugarica: "Možeš na svom FejZbuk statusu napisati da sam kurva i pljunut' mi pod prozor jer je to TVOJE mišljenje ali kad napraviš grupu i isklevetaš, onda je to drugi par opanaka" .Do more things that are making you happy, mhm, važi ali nemoj svoju sreću graditi na tuđoj nesreći. Ili ako to barem radiš, nemoj moralisati nekom drugom. Ma i ako morališeš pa te uhvate, priznaj i stoički prihvati ono što te čeka.

Kategorisanje i omalovažavanje ljudi na osnovu vrste muzike koju slušaju?

Kategorisanje ljudi jer je "tamo neko tako rek'o" ?

Slijepo praćenje alfe u društvu?

Ćuti i trpi?

KONFORMIZAM ILI DEBILIZAM?

Kada mi je ovaj ili onaj priznao da je homoseksualac, kada je ovaj ili onaj rekao da praktikuje seks u troje, ima ljubavnika ili ljubavnicu, fura promiskuitet, vara djevojku, krije pirsing i onda kad me iste te osobe pitaju
"HOĆEŠ LI SE PRESTATI DRUŽITI SA MNOM?"

Da, hoću.

 Hoću ako budeš šupak prema meni, eventualno ako prekršiš zakon svjesno ili ubiješ nekog. 

Onda hoću. Sve do tada radi ono što te čini sretnim i stani čvrsto iza svakog postupka.

Mogu da te volim ili ne volim i slažem ili ne slažem sa tvojim načinom života, možda mogu i da te osuđujem u svojoj glavi ali
MORAM da prihvatim da si drugačiji/drugačija od mene i da imaš potpuno pravo na izražavanje vlastitog mišljenja.

Možda je klasično hejtovanje i udrobljeno i nabacano ali negdje je moralo izaći.

Čitamo se. A možda i ne... Haman pa nebitno, meni je lakše jer je napisano.