CRNA!

Ljubav je crne boje i tačka.

Ne, nije ovo neki hejterski i negativan post o tome kako  je sve loše i ljubav ne postoji, bla bla...

Ljubav je one boje u kojoj je vi zamislite.

Ja nosim crno.

Crna je moja omiljena boja.

Dakle, za mene je ljubav crna.

Ima ukus mandarine.

 I tamne čokolade, ona  gdje je kakao 70% i više...

Malo je gorka, opora, skuplja usne.

Ljubav za mene ima nedefinisan oblik. 

Zamišljam je u ritmu r'n'b muzike jer u mojoj glavi je ta muzika obla i senzualna,

 nije oštrih ivica kao rock.

Jeste shvatili do sada poentu ili da nacrtam?

Ljubav je sve ono što sebi zamislite. 


Ljubav se ne uklapa se u pravila i definicije, ne postoji originalna i fejk.

 Postoje torbe i cipele ali ne i ljubav.

Ona treba da vas ispunjava od prvog trenutka kad se probudite do onog kad sklapate oči i tonete u san I UVIJEK, ali UVIJEK ljubav treba da bude "meni od mene" a sve ostale dolaze poslije.

Ako sam išta naučila za ovo malo godina to je da ipak moraš da voliš, cijeniš i poštuješ prvo sebe jer odnos prema samom sebi je ono kako će i drugi da te vide.


AKO jednom mjesečno pomisliš da ti ne ide dobro u životu, to je PMS.

AKO svaki dan preispituješ donijete odluke i vrtiš "šta bi bilo kad bi bilo" scenarije, kočnica otkazuje.

AKO ti se desi da ponekad sebe staviš na drugo mjesto da nekom  dokažeš da možeš da voliš, odričeš se i praviš kompromis je znak da ti je stalo ali AKO svaki dan toneš sa drugog na peto, sedmo, deseto mjesto i ako su tvoje istinske želje i sitna zadovoljstva potpuno podređena okolini samo da sačuvaš mir i izbjegneš sukob, te su kočnice propale skroz. Nepopravljive su.