Sad kad malo bolje razmislim, ta 2012. godina kao da je juče bila. Ušla sam u nebitno koju radnju/parfimeriju i tražila puder za svoje, tad problematično lice. Trebao mi je puder srednjeg cjenovnog ranga i jedini zahtjev je bio da dobro prekriva. Ionako vidno neraspoložena i frustrirana stanjem kože, ponadam se kako će mi neko od zaposlenih tamo makar dati rijedlog šta je to što mogu da kupim i probam, budući da nemam novca da probam sve, a u to vrijeme nisam znala šta su to testeri. Sad znam, ali to i dalje ništa ne znači, jer ih aposlutno niko ne daje. No, nebitno...
Ulazim, stoji promoterka sa sve majicom, natpisom, ona je tu ispred linije te i te.
- Dobar dan, evo ja imam jedno pitanje pa ako nije problem da mi pomognete
:značajno i sa visine me pogleda: - "Da, izvolite?!"
- Pa eto ja bih trebala neki puder, do 30KM i jedino je bitno da može makar malo da mi prekrije ove bubuljice, vidite ove na licu, strašno izgleda :pokazujem na bradu:
"Evo pogledajte, ima raznih."
- Ma dobro vidim ja da ima raznih, ali kontam vi znate koji od njih najbolje prekriva, nemam para da kupim sve.
"Svi su oni tu negdje, kažem vam, imate razne, jedan će vam odgovarati."
- Ma dobro vidim, evo ima iih 7, ali kako da ja znam, nema smisla da otvaram sve.
"Otkud ja da znam koji će vama da odgovara?!"
- Pa koža mi je masna tu, suva tu, bubuljice me muče
"I dalje ne znam kako bih mogla da vam pomognem."
- Ne znate?
"Ne znam."
- Hvala.
Zgrabim prvi čije me je pakovanje privuklo, potrefim nijansu, izađem van i u naletu koznačega pobjesnim. Kući, da probam da se našminkam - ništa. Apsolutno ništa. Super izgleda na čelu, na bubuljicama ne postoji. Tu se rasplačem, jer treba da idem u grad kako ću takva, ništa ne pomaže, drama oko jedne jedine bočice pudera. Nikad neću otkriti o kojem je riječ. :)
Upalim računar, i čika Google - taj i taj puder HOP. Ima reklama, objave, listaj dalje, kad blog.
Da skratim, tako je sve počelo. Jedan po jedan strani blog, naleti domaći, nađem nekih 5 djevojaka i krenem da čitam i pratim. Svaki dan ulazi-izlazi da vidim ima li šta novo. Tad otkrijem i Eminu Saletović i njen vintage kutak i mnoge druge blogerke zaljubim s u tekst, fotografije, iskrenost, komentare. Odlučim da ću i ja probati, išavši sa onom "neće mene niko ni čitati, ali možda nađe kao što sam ja našla ono o puderu pa pomogne."
Dovoljno sam već odužila, ali tako nastane moj blogić - My piece of the world.
Navučeš se lako na piskaranje, otkrivaš masu novih stvari svaki dan, naučiš, prilagodiš proizvode svom tipu kože, kose, otkriješ tople i hladne podtonove, online shopping i 100 drugih čudesa. Upoznaješ ljude, pa mailaš pa se dopisujete kroz komentare pa shvatiš da baš kao što ti nekog čitaš i tebe čitaju. Mic po mic, širilo se. Pojavljivalo se sve više blogera, kratko pa odustanu pa se vrate pa odustanu. Dosta meni dragih žena je prestalo da piše i bavi se tim, otišle su u nekom drugom pravcu, ali više ne blogaju. Nisu to više bile samo kozmetičke recenzije već i fotkaj se tamo, piši o ovom, onom... Blizančica u meni jednostavno nije mogla da se fokusira na jednu temu već skoči tamo, skoči ovamo U međuvremenu dobijaš mailove stranih web shopova koji ponude beplatnu košulju, a ti treba samo da je obučeš i da te neko fotografiše pa ti bude drago, jer to shvataš kao nagradu za sve što radiš. to više čitaš sve više saznaješ da kako to tamo negdje u bijelom svijetu fuunkcioniše i da postoje blogerke koje i dobiju odjeću i još ih plate što to nose. Ja sam i dalje pisala za sebe i za poneki poklon paket kozmetike neke od kozmetičkih kuća ili za vaučere za odjeću na stranim shopovim. Pa se to razgrana i ode u skroz nekom drugom pravcu kojem se nisi nadao.
Krajem 2014. godine promjenim blog, dizajn, ideju, ime, zadržim blogspot.
Nastavim pisati, upoznam Jelenu, Sonju, Tamaru, Melisu, Draganu, Jovanu, Natašu...
Upoznam žene koje rade isto što i ja i podržavaju jedna drugu. Dvije godine kasnije, sa svima njima sam i dalje u kontaktu, a neke su postale izuzetno bitan dio mog života i dijelimo puno više od pukog interesovanja za kozmetiku i modne trendove.
Meni je blog postao radovanje kad otkrijem super dobar proizvod za malo para ili katastrofalno loš, a skup pa požurim svima reći da ne bace pare kao ja. Blog mi postane način da se izduvam kad mi se piše i hoću nekom nešto da kažem, a baš u tom trenutku me niko ne razumije. Blog postane sastavni dio život, način komunikacije sa drugim ljudima širom svijeta, način da isprobam neke stvari koje sebi drugačij ne bih mogla da priuštim od studentskog džeparca.
Blog postane Maja Memić i Maja Memić postane blog.
Godina je 2016. ja i dalje pišem. O svemu. Družim se sa ženama koje sam upoznala, jer smo se međusobno pratile. Pisanje u svesku zamjeni tastatura, bijes se kanališe u riječi pa 2015.godine budem jedna od 3 Bukine najbolje blogerke. Blog mi donese povratak u Banjaluku i rad na Loli. Blog mi donese nove ljude u život, dobre i loše. Blog mi ostvari neke skrivene želje o kojim nikad nikom nisam pričala. I raste. Raste, jer svakodnevno upoznajem nove ljude i širim mrežu poznanika. Rastem i ja sa njim, jer sam napredovala i saznala stvari koje možda nikad prije ne bih. Poboljšam kvalitet fotografija, shvatim bitnost istih. Opismenim se. Rastem.
Godina je 2016. August. Moj mali blogspot ćošak će da se zaledi. Ostaće i dalje tu zbog količine ispisanih, a jako korisnih postova. Ostaće i dalje, jer je to dio mog života i nešto na šta sam ponosna, ma koliko možda zvučalo patetično i nebitno. Ja sam još uvijek bloger u pokušaju, ne znam da li ću ikada biti prava i velika blogerka, ali znam da sve ovo ne bih mijenjala ni za kakve pare. Ne bih mijenjala sva drugarstva koja sam stekla ma šta da mi ponudite.
Ne bih nikom na svijetu dala sve one mailove i poruke podrške u trenucima kada sam bila loše, a pisala. Nekad post, nekad status na Fejsu. Sve ih čuvam. Čuvam etikete sa prvih komada besplatne, za reenziju poslane odjeće. Čuvam mailove prvih ponuda za saradnju. Imam jedan mali album uspomena koji se zove My piece of the world. I jeste, bio je i ostaće moj mali kutak na internetskom nebu u koji ću bježati kad mi stvarni svijet dosadi. Neko plače, neko se napije, neko obuče najljepšu odjeću iz ormara i stane pred objektiv fotoaparata ili mobitela i podijeli to sa 3,5 hiljade ljudi na Facebooku. Zovite to kako hoćete, ptreba za pažnjom ili jednostavno način za pražnjenje negativnih emocija. My piece of the world ovim postom staje i postaje nešto novo. A staro.
My piece of the world je sad Maaja.M
Neki stari klinci i fore, neke nove priče.
Neću se pozdravljati, samo ću mahnuti i reći da se i dalje čitamo na maajam.com
Preselila sam. Bilo je potrebno. 4 godine su taman toliko dovoljne da ili stanem ili nastavim.
Nadam se da ćemo sve ovo nastaviti tamo, ništa se osim izgleda i platforme ne mijenja.
:tugaljivo gleda platformu koja je godinama trpila različite emocije:
ČITAMO SE!
