Sad kad malo bolje razmislim, ta 2012. godina kao da je juče bila. Ušla sam u nebitno koju radnju/parfimeriju i tražila puder za svoje, tad problematično lice. Trebao mi je puder srednjeg cjenovnog ranga i jedini zahtjev je bio da dobro prekriva. Ionako vidno neraspoložena i frustrirana stanjem kože, ponadam se kako će mi neko od zaposlenih tamo makar dati rijedlog šta je...
Ne volim srijedu i ljeto. Volim petak i jesen. I šljokice, ali to je sad druga priča. Nisam odavno pisala na blogu, maksimalno sam se fokusirala na posao, Lolu i novi projektić o kojem jedva čekam pisati. A ne mogu još. Ovih dana sam jako emotivna... To valjda dođe sa napuštanjem roditeljske kuće, ono stvarno. I ono kad te stvarno dočekaju svakodnevne stvari...
Mrzilo me sinoć da palim laptop taman kad sam ugasila sve i legla sa idejom da spavam. Kažem sebi svako veče da ću da legnem u 00:00 i ujutro ustanem vedra i nasmijana. Legnem u 3h ujutro i onda se probudim k'o ošmurana kokoška i spremam za posao. Barem sam vedra, ispunjena i nasmijana. Veći dio sedmice. Petkom naročito. Postoje lakši i teži...
Kažu da je, nekako, svaki početak težak, ali ja bih prije rekla da je težak onoliko koliko ga sebi takvim predstavite. Prije 9 dana sam napunila 25.godina... To je pola od 50. I nije to fora, fora je da u stvari tih 25 nekako ne doživljam... I dalje na spomen "91 godište" zamišljam tu generaciju kao klince od po 19. godina koji se...
Od strahova, izdvojiću dva najveća - bojim se uspjeha i neuspjeha. Bojim se ostvarenih želja i ciljeva, jer apsolutno nikad ne znam šta da radim sa onim što sam postigla i bojim se neuspjeha, jer sve što sam mislila da mogu i znam pada u vodu. U principu, bojim se vlastite kontradiktornosti; blizančica u meni hoće sve i odmah dok je vaga još...