Sad kad malo bolje razmislim, ta 2012. godina kao da je juče bila. Ušla sam u nebitno koju radnju/parfimeriju i tražila puder za svoje, tad problematično lice. Trebao mi je puder srednjeg cjenovnog ranga i jedini zahtjev je bio da dobro prekriva. Ionako vidno neraspoložena i frustrirana stanjem kože, ponadam se kako će mi neko od zaposlenih tamo makar dati rijedlog šta je...
Ne volim srijedu i ljeto. Volim petak i jesen. I šljokice, ali to je sad druga priča. Nisam odavno pisala na blogu, maksimalno sam se fokusirala na posao, Lolu i novi projektić o kojem jedva čekam pisati. A ne mogu još. Ovih dana sam jako emotivna... To valjda dođe sa napuštanjem roditeljske kuće, ono stvarno. I ono kad te stvarno dočekaju svakodnevne stvari...